Веома сам задовољан резултатима избора одржаних јуче, 24. априла 2016. године. Наравно, осећај задовољства је релативан у односу на фактично стање аутократије и постојање једног полу-божанског идола, тако типичног за српско друштво. Газда сада има отворени пут да влада још 4 године, минимум, што је поражавајуће за сваког слободномислећег човека у Србији. Међутим, избори су ранили Газду и његове савезнике. Већина идолопоклоника је видела наратив из наслова, преузет из уста чувеног Леониде. Настављам праксу постизборне анализе коју имам на свом блогу, па се прво надовезујем на текст из 2014. који написах после доминантне победе Газде над свим осталим политичким актерима.
У поменутом тексту сам предвиђао позитивне и негативне последице такве доминанте победе Вучића на изборима. Моја надања да неће узети СПС у Владу се нису испунила, али су зато моји страхови да ће СПС постати стожер опозиције постали такође неостварени. Вучић јесте нашим парама и нашом будућношћу платио своју победу, и наставиће тако у наредном периоду. Није донео нови Устав, и поред историјске шансе. Сада ће то много теже ићи. Аутократија је потпуно завладала Србијом, влада породица Вучић са пријатељима, браћом и кумовима, нова политичка аристократија је запосела своје синекуре и црпи новац на неки нови Кипар. Уз све то, опозиција није давала никакав оптимизам грађанима да су способни да угрозе Газду. И онда се десило оно што се тако често дешава код нас – одлучио је да „скрати мандат“ да би добио још 4 године власти и да би победио на локалним и покрајинским изборима у Србији. Овде ћу писати о свим победама и поразима његове одлуке.
Победе:
- Локални и покрајински избори – Газда је однео велику победу на локалним и покрајинским изборима, какву вероватно никада не би однео да се није ЛИЧНО кандидовао у свакој месној заједници у Србији. На његово име је читава булумента различитог света и полусвета запосела власт у вашим општинама и директно ће утицати на ваше животе следеће 4 године. То ме поготово боли за моју Чукарицу, где немам речи да опишем групу људи која ће водити општину у наредном периоду.
- СПС – неутрализација СПС-а на републичким, и бруталан пораз на локалним изборима. Одузео им је велике изворе финансирања и опстанка. Не само да им је одузео власт, већ у многим општинама СПС није ни прешао цензус, што их онемогућава да учествују у локалној власти чак и у милости Газдиној. СПС је погажен у Београду, угажен у Војводини. Још су опстали у њиховом старом упоришту, јужној Србији. СПС је изгубио трећину мандата у парламенту, што је заиста озбиљан пораз за њих. Уосталом, чули сте јуче најкиселији говор Ивице Дачића још од пада Милошевића. И Дачићев план о двопартијској Србији је доживео крах.
- Звездара, Палилула, Војводина – морам да издвојим ово. Звездара и Палилула су златне коке носиље сваке власти, дугогодишњи извор финансирања ДС-а. О Војводини да не причам. СНС је уложио огромне људске и материјалне ресурсе да победи на тим местима, и на још неким на којима није. Али ово су заиста значајне победе Газде.
Порази:
- Велики губитак посланика – власт је изгубила око 20% мандата у скупштини. Ако гледамо само СНС, без коалиционих партнера (СДПС; ПУПС, итд) они чак и немају већину. По проценама имаће око 100 посланика. Наравно, Газдина већина ће бити чврста, али то је сада условљено многим факторима. На пример, председничким изборима 2017. када би Томислав Николић желео да се кандидује за реизбор. Газда мора да га подржи, јер овај има својих 20ак посланика у тој цифри од 100ак. Ако га подржи, тј не кандидује се сам или избаци новог кандидата, мора бити спреман на пораз, с обзиром на непопуларност Николића коју је Вучић сам подгревао. Ако га не подржи, осипање се наставља. Дакле ствари се компликују.
- Бројна опозиција у скупштини, повратак либералних и десничарских снага – ово је веома важно, можда и најважније од свих исхода избора. Имаћемо чак 5 опозиционих странака у парламенту, барем им је таква почетна позиција. И имаћемо снаге које ће оштро критиковати Газду за европску политику, и за НАТО политику, и за Бриселски процес, итд. Такође, имаћемо либералну критику, поготово везано за ЕУ прописе који се буду уводили наметнуто. Верујем да ће људи коначно моћи да чују различиту опозициону реторику, која ће појачати динамику политичких процеса, и која ће отежавати „лакоћу аутократије“ поменутог Газде.
- Стари Град, Врачар, Савски венац, Нови Београд… – Ово је било веома важно Газди и његовој групи. Невиђену количину енергије и новца су уложили да би освојили ова упоришта, и то не само због новца. Било им је важно, као врста легитимације. Као „ево видите, за нас не гласа само необразован свет, ево и врачарска господа подржава реформску политику Александра Вучића“. То је била поента. Требало им је као нововековним буржујима куповина аристократске титуле. Иако није њихов свет, иако су успешни и без тога, њима је требала легитимација. Члан клуба, довољно добар, признат. Поражени су. Ово је огромна рана за Вучића и његову групу. Ове општине су показале наратив из наслова. Надам се да је то почетак његовог политичког краја.
За крај још неколико запажања. Ужаснут сам резултатима из Обреновца. Не могу да разумем да су тамошњи грађани гласали Чучковића и СНС после оне трагеије. То је једна од метафора српског политичког система.
Још једна метафора српског политичког система, која ме орасположила, је успег Љубише Прелетачевића Белог у Младеновцу, који је измишљени лик у употреби за пародизацију политичке сцене у Србије. Момци су освојили 20 посто на локалним изборима, отворено изигравајући цео политички и изборни процес. Сјајно!
У поменутом тексту из 2014. сам поручио покрету Доста је било да само тако наставе. Имали су срећу да је Газда расписао изборе раније, те их време није појело. Без много пара, са доминантом кампањом на друштвеним мрежама, блокадом на маинстреам медијима и без билборда успели су да буду највећи добитник избора. Имали су подметања и од друге опозиције, али су им на крају сви честитали. ДЈБ дели 4. место на изборима, раме уз раме са ДС-ом, што тектонски мења односе у опозицији. Имајте у виду да су испред њих СНС и СПС из власти, и СРС који је добио крила повратком Шешеља. Тај феномен је одлично уочио мој колега Давид Бакић у свом статусу као идеалтип „култа лидера у нашој псеудодемократији“, где једна странка од 2% за две године скочи на 8% само повратком вође без икаквог другачијег или јачег напора. Елем, одличан успех ДЈБ, и опет би им поручио – само тако наставите! Имате велику обавезу да се посветите локалу, и то је ваше место борбе сада. ДЈБ има огромне успехе на локалу, поготово у Београду. Морају да наставе са својом локалном политиком. Не сумњам да ће у парламенту имати квалитетан наступ, али локал је кључан за промену система.
Коалицијама око ДС и ЧБЧ бих поручио да наставе да се преиспитују. Опет су добили гласове на стару славу, и веру да су једине „нормалне“ опција које прелазе цензус. На следећим изборима неће бити тако, јер тада ће у трци бити и ДЈБ. Морате да се уједините, и да очистите лоше кадрове. То значи комплетно лидерство. Знам, то се неће десити.
Нисам искључио опцију да неко из ЧБЧ буде део будуће Владе. Као што верујем да ће СПС бити део будуће Владе.
Шта нас чека?
Нова-стара Влада, са Гашићем на истакнутој позицији у државном систему (не нужно Министар). De facto признање Косова до 2020. године. Покушај промене Устава. Бар још неко време наставак огромне подршке луткара (Запада) својој лутки (Газди). И веома занимљиви председнички избори 2017. године, који увек могу бити тачка прелома за даље политичке процесе.
You might also like
