На позив организације ЦРТА, од децембра прошле године учествујем у процесу креирања препорука за изборну реформу. Они су поделили рад у неколико радних група, а ја сам учествовао у раду радне групе за бирачки списак. У овом тексту вам нећу говорити о детаљима састанака, нити о томе шта ће изаћи као предлог (то ће објавити носиоци пројекта), већ желим да образложим тезу коју заступам већ дуже време, а користећи неке закључке са тих састанака.
Моја теза је да бирачки списак у Србији треба укинути.
У тексту ћу изложити који су највећи проблеми са бирачким списком, које решење предлажем, и које су мане предложеног решења.
Највећи проблеми
На састанцима смо разговарали о томе шта су највећи проблеми бирачког списка, и дошли смо до закључка да то уопште нису неусклађености са матичним књигама (умрли, као најчешће помињани проблем) и пребивалиштима. Такође, разлике између броја становника Србије по попису и броја људи уписаних у бирачки списак су, у највећој мери, последица чињенице да српски пасош поседује много људи који живе ван граница Србије. Ово повлачи суштинско питање нашег политичког система, тј зашто људи из, Републике Српске на пример, могу да гласају у Србији? О томе касније. Елем, ово су најчешће основе за велике сумње у бирачке спискове, и за аргументацију да су бирачки спискови основ изборних манипулација и крађа. Уопште не желим да улазим у процену тачности ових тврдњи, јер сматрам да, вероватно, једино ЦРТА и ЦЕСИД у Србији могу аргументовано да оповргну (или потврде) ове сумње. Оно што је важно код ових тврдњи је што оне чине основ највећег проблема који има бирачки списак у Србији, како смо то идентификовали на састанцима.
Први највећи проблем бирачког списка је политичко (не)поверење. Ко год да је на власти, ко год да је у опозицији, увек се прича о манипулацијама бирачким списком. Чак и када једни сиђу са власти они у наредним циклусима, мање или више, изражавају сумње у бирачки списак. Питање које логично поризилази из овога је да ли се сумња у манипулације јавља по аналогији са временом кад су они вршили власт? Но, да се вратим на тему – политичко неповерење ствара таласе неповерења међу грађанима. Волео бих да постоји истраживање на ту тему, али се из реакција јавности јасно види колико је велико неповерење према бирачком списку, као и колико је то плодна земља за раст свих сумњи у изборни процес које посаде политичке елите. Упрвао тим путем долазимо до другог највећег проблема које ствара бирачки списак.
Други највећи проблем бирачког списка су негативне политичке последице. Тврдим да је неповерење у бирачки списак један од катализатора и генерално неповерења грађана у политичаре и институције. Једноставно је за већину когнитивно консонантно да је бирачки списак још један алат којим се користе политичке елите да манипулишу демократским процесима. То даље води и неповерењу у демократију, јер је фер изборни процес један од стубова демократије.
Бирачки списак, наиме, доводи у питање сам легитимитет избора као таквих. Људи у Србији немају висок ниво политичке писмености, и веома лако им се продаје наратив да је неизлазак на изборе индикатор неверовања у демократију, а то им се се сервира квантитативно, користећи бирачки списак и проценте као ултимативни аргумент. Људи теже да представљају своје место у великом проценту неизашлих као политичку победу над системом, не схватајући да владајући политички систем не може да побеђује и губи, већ једино може да постоји или не постоји. Неучествовање у систему једино говори о томе да си одлучио да не утичеш на систем, док систем наставља да утиче на тебе. Мислим да лицитирање процентима неизашлих у људима ствара погрешну перцепцију посредног утицања на систем, у смислу да га делегитимишу. Ерго, бирачки списак доприноси наративу о „нелегитимном“ политичком систему, и то је највећа негативна политичка последица постојања бирачког списка.
Моје решење
Имајући све ово у виду, сматрам да је постојање бирачког списка само оптерећење за политички систем Србије, и препрека за подизање поверења у демократију и институције. Након доношења Устава 2006. године, престала је свака потреба да се мери ниво излазности грађана на изборе, јер је то потпуно ирелевантно у смислу легалитета. У смислу легитимитета ће увек бити „проблем“, наравно, то је неминовно. Заиста не видим потребу да постоји бирачки списак у Србији – уколико је један од разлога био да мери излазност, то од 2006. нема утицаја на легалитет; а уколико је један од разлога да омогући уживање бирачког права, то може да се регулише на већ постојеће (у свету) начине.
Предлажем да се укине бирачке списак, и уведе регистрација бирача за сваке изборе. Овако би се грађани који желе да гласају (да подсетим: гласање није обавеза, већ право) сами пријављивали на општини свог пребивалишта или боравишта (или у конзулатима они са привременим боравком у иностранству). Посао државне (локалне) администрације би био да забележи ту регистрацију, и обавести грађане на којим бирачким местима ће гласати у дану за гласање. Кључна претпоставка је да се тиме спречава злоупотреба гласова уписаних у бирачки списак који не би изашли на гласање из различитих разлога: или више нису међу живима, или не живе у Србији (а нису забележени да су отишли из Србије), или имају држављанство Републике Србије иако никада у животу нису крочили у Србију, итд. Наравно да постоји ризик да би при регистрацији за гласање било злоупотреба (лажно пријављивање), али би то би озбиљно кривично дело органа задуженог за регистрацију. Такође би било простора за независну ревизију уписаних (на основу узорка) пред саме изборе, као још један механизам заштите. Овде је важно нагласати да је пракса, која је одраз политичке културе у земљи, показала да све што се преиспитује након проглашења резултата избора, или чак након изборног дана, јесте потупуно ирелевантно и без икаквих политичких последица, а у највећем броју случајева и без правних.
У складу са претходно наведеним, регистрација бирача би могла да реши проблем гласања људи који не живе у Србији, и ту би се смањио простор за манипулацију. Потпуно је друга тема, али ваља овде поменути, да је сам концепт да је могуће гласати на српским изборима без да гласач има икакав додир са животом у Србији јесте изузетно проблематичан. Заиста нема никакве потребе да ми особа која никад није крочила у Србију, или никад није платила порез или провела икакво значајно време у Србији учествује у одлуци ко ће Србију водити и самим тим којим путем ће Србија ићи.
Мане решења
Наравно, постоје приговори оваквом решењу, и ја ћу писати о ономе што сам до сада чуо. Вероватно постоји још приговора, те се надам да ће овај текст провоцирати људе да образложе мане.
Дакле главни приговор регистрацији бирача је предпоставка да ће најјачи политички актери у Србији (или један најјачи политички актер, као што је тренутно ситуација) бити у доминантном положају на политичком тржишту, јер ће својим ресурсима успети да региструју све своје бираче, што они са мање политичке моћи неће моћи да ураде. Приговор се дакле базира на страху да ће доминантни политички актер(и) стећи одлучујућу предност и пре самих избора у односу на конкуренцију.
Следећи пригвор је везан за претходни, и узима у обзир низак ниво политичке писмености и инерцију грађана да се, самостално, информишу и потруде да буду регистровани за гласање. Приговор је да ће то још више смањити учешће грађана на изборима.
Мој одговор на наведене приговоре је да ствари треба посматрати из угла одговорности коју сви носимо самим тим што смо грађани. Наше неучешће на изборима је слободни избор, као што је и данас. То што је уведен међукорак (регистрација) не може бити изговор за некога ко жели да учествује у политичким процесима. Уосталом, у неким теоријама се чак ни гласање на изборима не сматра минимумом политичке партиципације. Сматрам да је ризик смањеног учешћа оправдан ако желимо да повећамо поверење у саме изборе и демократију. Неспорно је да ће се јавити питање легитимитета изабраних на малом броју изашлих, али је, по мом мишљењу, боље да се бавимо легитимитетом изабраних него легитимитетом избора и демократије.
Такође, већа доминација јачих актера је ризик који ће, сигуран сам, бити присутан у првом или првих пар циклуса. Компетиција у регистрацији сопствених бирача ће се, несумњиво, створити и то је добра ствар за развој политичког живота и политичких актера. Свакако да је страх од појачавања доминације већ доминантних актера оправдан, али се и он базира на премиси да грађани нису вољни да се инвестирају у политичким процесима, макар и само гласањем. Не кажем да је премиса нетачна, већ да би је требало посматрати и из угла грађанске одговорности.
Ceterum autem censeo Birački spisak esse delendam.
You might also like
