Izuzetno motivisan ulazim u ovu prašumu suprotnih mišljenja, jer radi se o meni. Ja kažem da sam Srbin, a neki mi kažu jesi, ali si i Srbijanac. Čekaj malo, kažem ja, i tu počinje višesatna rasprava. Upravo zbog te rasprave želim da napišem sve što mislim, kako bih sve svoje argumente stavio na jedan list (ili blog). Jer i drugi imaju dobre argumente, bez sumnje.
Dakle, Srbi van Srbije, ali i drugi narodi Balkana bi mene zvali Srbijancem. Do rasprava sam i došao sa njima, jer takva rasprava u Beogradu ne postoji. Ja sam Srbin i tačka. Međutim, ne zanemarujte da nas i anglosaksonci zovu Serb i Serbian. Ovo je bitno za iznošenje argumentacije koja sledi.
Počeo bih argumentacijom onih koji mi govore da sam i Srbin i Srbijanac. Oni kažu da je „Srbin“ odrednica etničke grupe, tj etnonim, a „Srbijanac“ geografsko-politička odrednica, tj demonim. Ova argumentacija je apsolutno logična i ispravna, ako gledamo sa aspekta realnog stanja na terenu. Države su, većinom, multinacionalne. Dakle, u Srbiji živi više etničkih grupa. Kao i u Hrvatskoj, Nemačkoj, Italiji, Americi, Rusiji… Sa tog aspekta, sasvim je logično imati posebne nazive za geografsko-politička određenja pripadnosti, a posebne nazive za etničke grupe. Ova argumentacija počiva iz američke tradicije stvaranja građanske države, nasuprot istovremenom stvaranju nacionalnih država kao deo evropske tradicije. I ovaj princip je apsolutno komplementaran američkom životu, ali o tome malo kasnije. Da nastavim sa argumentacijom srbijanista (svi oni koji Srbe iz Srbije nazivaju Srbijancima). Sebe, razume se, svrstavam u srbiniste (svi oni koji Srbe iz Srbije nazivaju Srbima). Dakle, srbijanisti kažu da Srbi žive svuda po Balkanu i svetu, a Srbijanci samo u Srbiji. I u Srbijance svrstavaju sve građane Srbije, nevezano za etničku pripadnost. Oni kažu da ne postoji „srpska“ granica već „srbijanska“. Srbi iz Republike Srpske kažu da mi njih zovemo Bosancima, a znamo da su Srbi. Tako i oni nas zovu Srbijancima, a znaju da smo Srbi. Jer je nacionalnost nezavisna od državljanstva. Dakle, svi građani Srbije – Albanci, Mađari, Slovaci, Nemci, Italijani (vratiću se kasnije na ovaj niz)… svi su oni Srbijanci. Jesu li ili nisu? Da vas predupredim, imam repliku na oba odgovora, i izložiću ih u mojoj argumentaciji.
Da li je Jirgen Šreder, Nemac i državljanin Srbije, Srbijanac?
Da – Ako je odgovor da, postoji sledeći problem : Dakle, izvesni izmišljeni Nemac Jirgen Šreder je Nemac, a po državljanstvu Srbijanac. I to je sasvim korektno – imamo etničku pripadnost, i imamo geografsko-političku pripadnost. Problem je u sledećem – Po indukciji, Srbin Petar Janković, građanin Nemačke bi bio Nemac. Dakle, ako ova dva izmišljena lika u isto vreme žive, prvi u Beogradu a drugi u Berlinu, obojica će biti Nemci, ali će samo jedan biti Srbin i samo jedan biti Srbijanac. Zar ne? Ja tu vidim logički problem. Mislim da bi prvom etnonim i drugom demonim trebalo da budu isti, i obratno. Ili da imaju različite nazive za sve četiri odrednice.
Ne – Ako je odgovor (srbijanista) ne, onda im teorija pada u vodu. Tačka.
Hajde da se vratimo na razliku američke i evropske tradicije. Amerikanci su pravili novu državu, sa novim nazivom i konglomeratom etničkih grupa. Sasvim je logično da razdvajaju etničku pripadnost od državljanstva. Jer jedan je i Irac i Amerikanac u isto vreme. Po toj liniji, oni i prave razliku između Serb i Serbian. To je na liniji srbijanističkog mišljenja. Evropska tradicija je nešto drugo, i vuče korene iz vremena stvaranja prvih nacionalnih država. Ona je na liniji srbinističkog mišljenja. Dakle, evropski narodi su se izborili za svoje nacionalne države i utvrdili jednakost naziva etničke pripadnosti i državljanstva. Srbija je u isto vreme grabila svoju nezavisnost, i prošla kroz proces stvaranja nacionalne države. Možemo reći da smo time dobili pravo na izjednačavanje kao i drugi narodi. Naravno, ne možemo se porediti sa velikim državama, ali je jasno da smo deo istog trenda. Sada da se vratim na onaj niz od pre – Albanac je etnonim, ali i demonim (Albanian – Albanian). Mađar je etnonim, ali i demonim (Hungarian – Hungarian). Slovak je etnonim, ali i demonim (Slovak – Slovak). Nemac je etnonim , ali i demonim (German – German). Italijan je etnonim, ali i demonim (Italian – Italian). A Srbi? Zašto bi mi morali da se razlikujemo od svih evropskih država (ne računam one na Failed State Index listi)? To ne prihvatam. Mađara ima više nego Srba van svoje matične zemlje, pa nemaju dva naziva. Italijana i Albanaca isto ima mnogo van matičnih zemalja. Zašto samo Srbi da imaju različit etnonim od demonima? Ne računam Amerikance, jer ime njihove države potiče od imena kontinenta, a naše od imena naroda, kao i kod svih ostalih država evropske tradicije. Dakle, ako smo već kao Srbi osnovali državu, imamo pravo i da joj dajemo demonim. Isto pravo koje imaju sve druge države. A mi sebe zovemo Srbima, i želimo da nas tako zovu. Tačka.
Dakle, ako si Petar Janković, i državljanin si Španije, ti si Srbin (etnonim) i Španac (demonim). Ako si Petar Janković, i državljanin si Srbije, ti si Srbin. Hajde da nacrtam :
Etnonim Demonim
Italijan Italijan
Nemac Nemac
Čeh Čeh
Slovak Slovak
Španac Španac
Holanđanin Holanđanin
Mađar Mađar
Hrvat Hrvat
Makedonac Makedonac
Grk Grk
Slovenac Slovenac
Rumun Rumun
Srbin Srbijanac?!?!?
Ovde je očigledno da postoji uljez. Dakle,
Srbin Srbin!
Sve nazive na engleskom možete proveriti na Wikipediji. Kada smo već kod engleskog naziva, poslednji problem je koji od dva naziva – Serb i Serbian – je odgovarajući prevod našeg „Srbin“? Mislim da se „Serbian“ već dosta koristi, i za jezik, i granice, i pripadnost ljudi, tako da ga smatram prikladnim terminom za prevod našeg termina. Da podvučem – Ja sam Srbin, and I am Serbian.
Imao sam mnogo rasprava na ovu temu. Voleo bih da čujem još argumenata, i za i protiv. Mislim da dobrom argumentacijom možemo da izbegnemo pogrešno mišljenje.
Prilog :
You might also like
