И ове изборне године можете очекивати моја политичка сматрања о најзначајнијим појавним облицима српске политичке сцене уочи и након избора. Да бисте читали ове текстове, мораћете да се региструјете на мом сајту, што је концепт који сам увео када сам пребацио текстове са блога на вебсајт.
Још увек не знамо да ли ће Александар Вучић октроисати и парламентарне изборе заједно са председничким, нити да ли ће он бити кандидат на председничким изборима. Београдских избора неће бити, говоре ми последње информације које добијам из градске управе. Лично не бих волео да буде парламентарних избора, иако сматрам да то може бити политички поразно по Вучића. Ни друга опција му не доноси много бољу позицију, јер је он у овом тренутку у „lose-lose“ позицији.
Вучић се налази у незавидној ситуацији још од завршетка избора 2016. године, што сам још тада идентификовао у мом постизборном тексту. Избори 2016. нису прошли онако како је он прижељкивао, и ставили су га у незавидну ситуацију пред председничке изборе који му, очигледно, праве велике проблеме. Политичка неизвесност и више вештачки подигнута тензија (у земљи и региону) говоре у прилог постојању његових проблема. Уколико подржи кандидатуру Томислава Николића, он ризикује извесни долазак политичког противника на чело државе, који би направио велике проблеме у његовом подухвату апсолутне персонализације власти, и који би подигао опозиционо делање на ноге. Такође, у случају да октроише и парламентарне изборе, његови коалициони партнери ће бити приморани да трче независну трку (због култа лидера у српској политици). СПС ће сигурно ићи независно. Међутим, у случају паралелних парламентарних избора Вучић трчи трку и за Томислава Николића, не само за себе, и то му доноси додатне минус поене. И у том случају, услед даљег слабљења СНС и осипања броја посланика, он поново зависи од Ивице Дачића, највећег политичког уметника у модерној историји Србије, уколико претпоставимо да је политика уметност могућег.
Управо Ивица Дачић ових дана води једну нападачку политичку кампању на Вучића, јер се први пут после дуго времена нашао у ситуацији да напада, а не да ћути и прима ударце. Јавно позивајући Вучића да се кандидује за председника, и наглашавајући да је то најбоље решење за Србију, као и да ће само у том случају СПС стати уз СНС, он у ствари додатно подгрева ужарену атмосферу у СНС на линији фракција Вучић-Николић, ставља Вучића у незавидну ситуацију док он у јавности себи креира одступнице, и унапред позиционира себе у случају да Вучић преломи на страну Томислава Николића. Ивица Дачић је свестан да ће Вучићева власт, на један или други начин, после избора вероватно опет зависити од њега.
Уколико Александар Вучић одлучи да се кандидује за председничке изборе, драстично повећава своје шансе да настави персонализацију власти. Међутим, разна „скраћивања мандата“ и сличне политичке игре су се често обијале о главу политичким моћницима у новијој политичкој историји. Политички ризик је превелики за Вучића, јер шта ако, и само ако, грађани одлуче да те недеље, у инат, изађу у великом броју и заокруже другог кандидата? Империја се руши. Поразом неког другог кандидата би можда империја остала на ногама још неко време. Но, власт ће му бити уздрмана и уколико победи, расписао он парламентарне изборе или не. Неподржавање Томислава Николића ствара проблеме унутар странке, и унутар оне групе од 97 СНС посланика. Са скорашњим смањењем већине након „Veljaleaksa“, број посланика СНС коалиције (без СПС) се опасно приближила броју 126. Не заборавите да су у том броју људи који ће му без проблема окренути леђа уколико предосете веће потресе, или за озбиљну лову. Извесно, следи му зависност од Ивице Дачића, опет. Чак иако буде парламентарних избора, рејтинг СНС ће бити окрњен због окршаја фракција Вучић-Николић, а опозиција игра сјајну политичку игру пред изборе, и после дуго времена вуче одличне потезе. О томе у следећем тексту.
Вучићу не иде у прилог да се кандидује за председника и због чињенице да га чекају председнички ТВ дуели пред први, а поготово други круг избора. Вучић је, као и све аутократе, изузетно алергичан на ТВ дуеле и избегава их откад је преузео власт 2012. године. Чак иако успе да избегне ТВ дуеле пред први круг избора, не верујем да ће се осмелити да избегне ТВ дуел пред други круг, очи у очи са противкандидатом. Мислим да је свестан тога. Полубогови бивају понижени самом чињеницом да на истом нивоу дебатују са обичним људима, и то је оно што плаши Вучића – да ће култ Вучића, који он и његови следбеници већ годинама граде, након ових избора бити оштећен.
You might also like
