Дванаестог децембра 2019. године десили су се историјски избори у Британији. Знали смо да су историјски чим су расписани, постали су историјски поготово кад смо сазнали резултате. Британија је већ годинама у проблему око Брегзита. Да не препричавам све промене, изборе, гласања, прегласавања, споразуме са ЕУ, дошли смо до тренутка када се јасно гласа или за завршетак саге или за покушај реверзије процеса изласка из ЕУ. Џонсон је ово знао, Либерали су ово знали, Лабуристи ово нису знали. Најважније: гласачи су ово осећали. Углавном, због питања изласка из ЕУ избори су били историјски, у рангу референдума из 2016. године.
Избори су постали историјски поготово након избора. Конзервативци су разбили изборе (и Лабуристе), чак разбивши „црвени зид“ лабуристичких изборних јединица који се простире од Велса целом западном страном Енглеске скоро до Шкотске, од којих неке Лабуристи држе скоро један век. И Либерали су разбијени. Са оваквом већином, Конзервативци су променили политичку мапу Британије. И не само својим победама. Шкотска национална партија (СНП) је на крилима отпора према Брегзиту и Конзервативцима, разбила шкотске изборне јединице, и одмах јасно дала до знања да Џонсон има мандат да изведе Енглеску из ЕУ, али не и Шкотску. Референдум за независност се, наравно, сам уписао на прво место агенде те партије, поново. Дакле, ови избори би могли, сада је то доста извесно а не само спекулација, да буду кључни за крај две уније: Британске са Европом и Енглеске са Шкотском. За све је крив Камерон, рећи ће историчари за 30 година када буду анализирали како је он, због опстанка на власти, обећао два референдума. Иако шкотски није прошао тада, поставио је „златни стандард“ како га у СНП називају, а они га читају као потпуну аутономију Шкотске да одлучује о и на референдуму о својој независности. Други је извео Британију из ЕУ, то је сада већ коначно. Дакле ово су били историјски избори, и избори који ће променити Британију.
Пре него се осврнем на сам изборни процес, желим само да кажем још ово гледе избора: Оно што је Џонсон очигледно знао савршено, а други нису јесте понашање бирача и како доносе одлуке. 4 године се Британија мрцвари у Брегзиту, и људима је преко главе. Многима који су гласали да остане у ЕУ такође. Период шока па потом и период илузија су прошли, и људи су само желели да се заврши (на истом подијум плеше и Вучић гледе Косова, само што је то питање идентитетско за нас па је потребно много више времена и улагања). Људи су само желели да се заврши Брегзит, и Џонсон им је то понудио. Он је дубоко свестан колико је зачарао гласаче наративом „завршимо Брегзит“. У првој изјави након победе, рекао је ккао разуме да је људима који су гласали за Конзервативце, у местима које су деценијама Лабуристичке, задрхтала рука и да је свестан да они можда неће гласати за њих на следећим изборима. Све му је било јасно и пре избора, на крилима Брегзита је донео чврсту власт за доручак својој странци. Међутим, пакет је олинклузив, ручак спрема ЕУ и на менију је Брегзит, а вечеру спремају Шкоти.
Како Британци гласају?
Био сам посматрач на изборима. Лако је акредитовати се за посматрање избора у УК. Једино је потребно да не будеш криминалац, и то је то. Комуникација је једноставна, мада мораш на време да се пријавиш. Када једном постанеш посматрач, можеш да посматраш све изборе и референдуме у наредне три године, када се подноси апликација за обнову. Дакле свако може да буде посматрач, и свако веома једноставно добије акредитацију, па и странци. Што се тиче самог изборног дана, не мораш никоме да се најављујеш. Уђеш на било које изборно место у Британији и кажеш да си дошао да посматраш изборе, Можеш да уђеш пре отварања изборног места, и да останеш и за бројање гласова. Никоме се не најављујеш нити правдаш након избора.
Кључна реч целог изборног процеса је поверење. На изборним местима које сам посетио није било представника партија, иако и они долазе понегде. 4 члана бирачког одбора (на 1300 регистованих), сви изабрани од локалне самоуправе, имају пуно поверење када су у питању све радње. Листићи се не броје пред отварање, имају преко 2000 комада (ако неко погреши па му треба нови!). Нико не носи личну карту на гласање. Прилази столу, каже адресу, потврди своје име и то је то. Поверење.
Најважнија ствар је омогућити људима да гласају. Администрација ће све учинити да људи могу да гласају. Шефица одбора ми је рекла да она мора, уколико се нешто деси изборном месту, да омогући гласање макар у гепеку свог аутомобила. Углавном, свака препрека за гласање се уклања. Не можеш гласати на изборима ако се ниси регистровао, то јесте ограничење, али није препрека јер је регистрација веома лака и бесплатна, траје пет минута и можеш са било којег места на свету да се региструјеш. Иначе се залажем за укидање бирачког списка код нас, и мислим да је регистрација много боља опција. Елем, услед такве ситуације излазност није важна као код нас, нити има било какав ефекат на политички процес. На сваких сат времена шеф одбора уписује излазност, али никоме не комуницира. На месту на којем сам био чак је пропустила да упише статитистику за 4 или 5 сати око ручка јер је била огромна гужва и није стигла. Дакле то није важно (осим за излазнe анкете које раде странке и фирме за истраживање), и нисам видео да је било ко комуницирао излазност током нити након завршетка избора.
Постоји могућност гласања поштом. Кажу ми да око 15 процената гласова дође поштом, и да је тај прозор најчешћа мета изборних малверзација. Читао сам упутства за гласање поштом, и то је веома добро одрађено, рекао бих. Постоји могућност и да неко гласа у име другог, то нисам много истраживао, али сам видео да шеф бирачког одбора има списак људи који ће доћи да гласају у име других.
Приметио сам да значајан број гласача уопште не зна како се гласа и шта се уопште ради са гласачким листићем. Углавном млађи, вероватно су им први избори. Ово се дешава и код нас, наравно.
Закључни коментари
И поред велике напетости која је владала у Британији због важности избора, и поред велике поларизације по питању Брегзита, сам дан избора је изгледао доста опуштено. На бирачким местима које сам обишао је све било подређено основном циљу: да се људима омогући да гласају. Највећи утисак је поверење, као што је уосталом за све међуљудске односе у историји човечанства.
Поверење је оно што раздваја форму од институције. Британски избори су институција демократије, наши избори су форма.
You might also like
