Знам тек део митова и легенди којима смо били изложени, дакле ових медитеранских/европских, што значи да знам тек делић светских митова и легенди. И сваки пут усхићено читам и гледам понављање мотива и порука у цивилизацијама које су се развијале не додирнувши се. Поред тога што нам показује како су се неке природне појаве на исти начин рефлектовале у људским спознајама широм планете и дубином времена, говоре нам и о томе како у свим људима, без обзира на расе или ступње развоја или доба постоје универзалне склоности и тежње ка врховима човечности.
Бити раме уз раме је једно од тих звезданих домета човека.
Напомена: не користим „раме уз раме“ како се уобичајено мед Србима указује на једнакост квалитета или успеха, на достојност да једнога сврставамо уз друге, не. Овде „раме уз раме“ користим за одлучно корачање кроз живот са својим људима, без задршке.
Стајати чврсто уз својега, бити ослонац, снага и уточиште. Дефинисати се кроз другога. Бити изнад морала, правде, слободе и светоназора зарад тог другог. Раме уз раме: посвећеност, лојалност и заједнички циљ. Последица просвећења о краткоћи живота и сврси коју имамо на овом свету. То заиста јесте врхунски домет две (или више) личности. Ако вам се чини да је лако или уобичајено, онда сте веома далеко од овог домета. На пример, за лојалност су потребни и љубав и самопоуздање. Самопоуздање да се не поколебаш кад неко удари на твоје, да не размишљаш, не мериш. А тек о посвећености и заједничком циљу могу и књиге да се напишу. Није лако, разумели сте.
Да разјасним – пишем о браковима, породици, пријатељствима. Али за историјске подухвате, то су чешће дружбе, братства, сестринства.
Тај мотив у легендама и митовима ме очарава већ дуго година. Успут сам га сретао код Темплара и код Спартанаца.
Без да улазим у легенде о витезовима Темпларима, толико је књига и серија и филмова да је тешко да сте их промашили, па бих желео да издвојим један детаљ, а то је њихов симбол који сте сигурно видели више од једном у животу – два Темплара која јашу једног коња. Парњаштво, раме уз раме, друг уз друга који иду кроз битке заједно. Занимљиво је да су тај детаљ узели за свој симбол. Ако сте иоле сазнали о њима, као што рекох из обиља литературе и садржаја поп културе, онда знате да су за кратко време досегли величанствене успехе и акумулирали огромну моћ. И поред свега другог, а то су витешка умећа, посвећеност религији и субординација Католичкој цркви, пионирски систем финансијских и банкарских инструмената широм Европе, они су издвојили парњаштво, чување леђа, држање стране. Самодефинисање кроз издизање заједничког подухвата и мисије изнад пролазности. Читао сам о том симболу, постоје извори који говоре о томе да су циљано узимали у службу и леворуке (који су у то време били често анатемисани од стране друштва као болесни) како би на једном коњу могли да туку мачем и са леве и десне стране. Прича о допуњавању и одбрани у исто време.
Елем, као што рекох, ова прича о рамену уз раме је присутна у целом човечанству, и без обзира на контекст. Идемо више од хиљаду година уназад, до Спартанаца.
О њима знате и више него што знате о Темпларима, али што је можда и важније о њима већина не зна више него што не зна о Темпларима. Ерго мој скроман допринос из додатне литературе. Читајући о Спартанцима, дакле не само о најчувенијем моменту њихове историје и битки код Термопила, заинтересовало ме то што су од малена и њиховог чувеног суровог одгоја усмеравани у парове. Парњаци су ишли у битке заједно у оквиру хоплитске формације која је подразумевала да штитом штитиш онога поред себе, не себе. Дакле основна јединица спартанске војске није био један спартанац, већ двојица. С обзиром да је, као што вероватно знате, Спартанцима војна служба била професија тј живот док не погину или не постану стари за службу, парњаштво је било и начин њиховог живота. Раме уз раме, у битки штитом штитиш својега, не себе. Фантастична прича, зар не? И као код Темплара, прича о допуњавању и одбрани у исто време.
Зашто ме овај феномен, изнова и темељно опседа? Зато што време пролази, а ја све чешће имам осећај да не постоји значајна друштвена промена коју можеш направити нити велике победе без овога. Мораш имати уз себе онога или ону или оне који иду раме уз раме, и за које не постоје задршке када си ти у питању.
У трећој и четвртој деценији живота запловимо у стварни живот, и тада доносимо кључну одлуку како ћемо пловити: да ли идемо раме уз раме са својим људима или не.
Не оклеваш, немаш времена, браниш и нападаш за своје. Не задржавају те обзири према принципима, идеологијама или веровањима. Какве замке! Овај живот побеђује сарадња. Ако посустанеш, губиш. Губите. Гинете – данас чешће метафорички, ономад пре много векова чешће дословно.
Харари је о томе писао, да су кроз историју побеђивали они који су најбоље сарађивали. Почевши од хомо сапијенса и како је доминантан у односу на животиње управо због своје способности да сарађује са најразличитијим представницима своје врсте, и то у великим скупинама. Тако је и међу самим сапијенсима: „Историја нам пружа обиље доказа о пресудној важности сарадње великих размера. Победа готово без изузетка припада онима који су боље сарађивали међусобно…“[1].
На нивоу појединца, та сарадња постаје још важнија. Победиће вас екипа која игра заједно, штити се и подржава.
Ако је она твоја Темпларка, ако је он твој Спартанац, не оклевај. Чувај јој леђа, стави му свој штит а себе брани својим копљем.
Годинама размишљам о овоме, још откад сам ову лекцију први пут учио од своје супруге. Да жустро и страствено браниш своје људе. Први пут у животу сам се срео са таквим карактером када сам је упознао, и на почетку ми је било доста необично. Међутим, временом сам схватио да је то врхунац заједничког људског подухвата. Соња ме је научила шта значи бити некоме раме уз раме. Није то она стара свадбена мантра „и у добру и у злу“. Ово је много дубље и важније, јер се не бави околностима већ подухватима. Победама, поразима, али подухватима: делатношћу, визијама, изградњом, освајањем. У браку, породици, пријатељству, бизнису, историјским подухватима.
Не иди сам, и својим штитом увек прво брани својега.
[1] Homo Deus, izdanje Laguna, str 172
