У постизборној анализи велике победе Александра Вучића и СНС пишем о негативним и позитивним политичким последицама ових избора. Такође, на крају текста се играм политичког предвиђања догађаја.
„Избори 2014 – Mortal Kombat“ се завршио савршеном победом којој тежи сваки играч – Flawless Victory.
На крају битке (дана), Вучић је извршио фаталити на свим анти-еу странкама, на свим либералним идејама, на разним политичким струјама које су деценијама учествовале у демократским процесима посткомунистичке Србије, на онима који и даље верују да је Косово у Србији, над Србијом на Косову. Вучић је извршио и један бебалити – над странком која себе већ 25 година сматра „демократском институцијом“ Србије, те је и овог пута одрживост демократије у Србији повезивала са својим седиштем. Напред напред икс круг – и ето ти „демократске институције“ једва на цензусу, притом ван Београда само траг постојања.
Вучић је победио Палму у Јагодини, Ђиласа у Београду, Стаматовића у Чајетини, Србију на Косову, Пајтића у Војводини. Стално говорим Вучић, зато што се није СНС кандидовала на овим изборима, већ Вучић. Дакле, Вучић је одувао све оборкнезове који су имали дугогодишња, деценијска, упоришта у својим местима.
Izvor – kurir-info.rs
У тексту који сам написао Уочи избора за Вучића, написао сам своја предвиђања и очекивања. Као што је и нормално, нешто сам погодио, нешто омашио. Причаћу о промашајима. Прво, излазност нисам помињао у тексту, али сам предвиђао велику излазност. То је био промашај. Очекивао сам већу излазност као отпор надолазећој аутократији. Опет сам потценио нашу склоност ка аутократији тј несклоност ка борби против исте. Промашио сам ДСС, и то жестоко. Причао сам са многим људима, и већини је то највеће изненађење избора. Никоме се нису прелили ти гласови анти-еу гласача, то је очигледно чим и Двери и СРС имају мање него 2012. Или су остали кући, или су променили своје становиште. Ниједан од та два случаја нисам очекивао. Делимично сам промашио УРС и ЛДП, иако сам јасно назначио да не знам како могу да прођу цензус осим ако их Вучић погура. Тешко је погурати странку која је око три процента. Да су имали близу пет, то би већ било изводљивије. Промашио сам ДС, иако су сва истраживања предвиђала овакав сценарио. Више сам их промашио због вере да не могу толико да падну, него због неке рационалне конструкције. Двери нису биле изненађење избора. У ствари, није било изненађења избора у смислу добитака, већ је било изненађења у смислу губитака.
Задовољан сам колико је освојила листа Доста је било, за коју сам гласао. То је сјајан резултат за њих. Мислим да уз озбиљан новац могу да направе организацију која ће да постане важан чинилац у политичкој арени Србије. Не одустајте!
Што се тиче политичких последица избора, постоје негативне и позитивне последице избора.
Негативне:
1. Наступајућа аутократија – Вучић је прототип човека који жели да све уради сам, све има под контролом, и чврсто верује да је праведно оно што он одлучи да је праведно. Такав човек је добио легитимитет од грађана Србије на овим изборима, и он ће га тумачити као легитимитет да ради оно што сматра да је добро. Колико год да је човек добар или има добре намере, власт је буђ. „Свака власт квари, апсолутна власт квари апсолутно.“ (Лорд Актон). Вучић мора да плати ову победу на изборима. Платиће је нашим парама, и нашом будућношћу, као и сви победници избора од 1990.
2. Либерализам ван институција – либералне идеје су доживеле жесток пораз на овим изборима. Неће их бити у парламенту у следеће 4 године. Плашим се и више, јер где има више ЕУ ту има мање либерализма. Мене посебно погађа незаступљеност либерализма. Међутим, то је такође заиста лоше и са аспекта динамике политичког система једне земље. Либерализам је једна од најважнијих идеја човечанства, и плашим се још мањем присуству исте у јавном политичком дискурсу у Србији у наредној деценији. Изузетно је опасно пролазити кроз најважнији део преговора са ЕУ без либералне критике унутар парламента.
3. Десница ван институција – још једна потенцијално опасна ситуација за политички систем земље. Потребно је да десница има свој глас у парламенту. Потребно је да и антисистемске странке имају свој глас у парламенту. Познато је да десни и леви екстремизам своје фрустрацију теже да искажу на улицама, уколико се не чује глас оних који бар имају приближан став са њима Чињеница да нема конзервативаца, оних који ће бити против ЕУ, оних који ће викати „Косово је Србија“, и који ће чврсто исказивати националистичке ставове може да нас уведе у озбиљне кризе политичког система. Леви екстремисти бар имају такве гласове у парламенту.
4. Левица влада парламентом – Социјалпопулсти, социјалнационалисти и социјалдемократе чине овај парламент. Иако се Вучићева странка означава странком десног центра, она је својом реториком, а и својим политичким потезима (неспремност на реформе и резове у оквиру социјалне политике Владе, „лов на вештице“ против капиталиста, критика приватизација (без обзира на основе), неосетљивост на „националне“ теме, на левој страни. О СПС-у, НДС-у и ДС-у и не морам да причам. Дакле, идеологије које су браће и сестре тоталитаризма у потпуности држе овај парламент. Не говорим да ће нас увести у тоталитаризам, него наглашавам колико недостаје глас либерализма и конзервативизма.
5. Угрожена једина демократска институција у земљи – не, не мислим на ДС. Мислим на фер изборе. И пре ових избора, Вучићева странка је имала озбиљне активности у циљу манипулације изборног процеса на неколико локалних избора. Опозиција је поднела пријаве полицији и судовима, изнела доказе, позивала међународну заједницу. Али не чује се глас опозиције усмерен ка иностранству о томе. Једноставно, чувена америчка реченица (којој се не зна тачно порекло) „He may be a son of a bitch, but he’s our son of a bitch.“ у потпуности објашњава политику великих сила према малим земљама и њиховим лидерима. Чак је и на овим изборима било много сумњивих радњи, али после овакве Вучићеве победе је, ваљда, глупо осталима да се буне. Ја се плашим да будући покрајински и локални избори не буду спровођени у још горим условима него ови. Барем смо се за фер изборе изборили, када већ немамо остале елементе консолидоване демократије. Плашим се овога.
6. Опозиција – једном речју. Oпозиција је негативна последица ових избора. Зашто? Зато што ћемо или остати на разореној ДС и ванпарламентарним странкама, или што је још горе – на СПС-у као предводнику опозиције. Заиста, не знам који сценарио је гори. Уколико СПС не уђе власт (што се надам и у шта верујем), они ће бити опозиција. Користиће свој социјал-националистички популизам да критикују власт за све болне потезе током преговора са ЕУ, и рашће им подршка. Можемо да завршимо на позицији да на следећим изборима гласамо између власти и СПС. Пакао избора. ДС као опозиција је, такође, лоша опција. Не видим када и како ће се вратити из овог пораза. Али, хајде да сачекамо развој догађаја.
Позитивне политичке последице избора:
1. Одговорност – Вучић ће имати потпуну одговорност за све што се буде дешавало у Србији. Верујем да ће га то натерати и да ради оно што је добро за Србију. Нема више изговора да коалициони партнери коче реформе или планове.
2. Нови устав – Вучић има отворен пут да промени Устав Србије. Свако ће имати свој део утицаја око промене Устава, али се надам да ће нови Устав бити квалитативно бољи од претходног. Све мане садашњег Устава сам навео у тексту Погрешни уставни инжењеринг – Случај Србије, али још нисам дао своје предлоге. Потрудићу се око тога.
3. Евроатланске интеграције – иако сам евроскептик, стављам ово у позитивне последице. Пут којим смо кренули јесте неповратан, и онда је боље прегазити га што брже и ефикасније. Кохерентна Влада може много ефикасније да спроведе све наредбе ЕУ и дође до позиције да затвори преговоре. Верујем да ће бити много потеза на штету грађана Србије, али сами смо изабрали то. Такође, верујем да ће власт коначно имати храбрости да јавно загази на пут ка чланству у НАТО-у. Ја заговарам наше чланство у НАТО-у, и зато верујем да ово може бити позитивна политичка последица.
4. „Уцењивачи“ ван игре – Први пут у последњој деценији имамо Владу чије одлуке неће зависити од ситних уцењивача, странака које немају више од два процента подршке а држе таоцима све грађане Србије због свог „уцењивачког потенцијала“. Вучић овде има чисту ситуацију.
5. СПС ван игре – ово спомињем са резервом, ирационално. Желим да буду ван игре. Вучић не би требало да има проблема да их избаци из игре, не требају му ни за Београд. Коначно је време да СПС сиђе са грбаче грађана Србије, седамдесет година владају (са изузетком три године). Такође, надам се да ће Вучић своју борбу против криминала и корупције коначно усмерити и на Студентски трг. Зашто све ово говорим са резервом? Објашњавам у наставку текста.
Шта нас чека?
Знамо која странка води Владу, знамо ко је Премијер, дуго није било мање недоумица. Не знамо ко ће још ући у Владу од преосталих странака. Вучић поручује да ће разговарати са свима, даје назнаке да не жели сам да води земљу. Ја верујем да ће направити владу са Тадићевом НДС, као што сам веровао и пре избора. Тадићево растурање ДС-а је умногоме допринело „бебалитију“ који је Вучић извршио на ДС-у. Чујем да постоје притисци из иностранства да се СПС и НДС убаце у Владу. Жестоки притисци. Дачић је још увек западни човек број један, и руски човек број један. Међутим, и то се мења лако. Дакле, ја верујем да Вучић неће убацити СПС у нову Владу, али још увек нисам сигуран. Што се тиче НДС, чуо сам да је то одавно завршена ствар, и да је Тадић и под притиском са запада извео низ политичких потеза у претходних пар месеци.
Чека нас брзо формирање Владе, чека нас нови Устав, чекају нас жестоки ЕУ преговори, чека нас убрзање ка чланству у НАТО, чека нас формално признање Косова (ово можда сачека и следећју Владу, не због страха ове Владе него због примене свих техничких договора са Владом Косова), чекају нас ванредни покрајински а можда и локални избори. Чека нас аутократија. Чека нас појава нових медија јасно усмерених ка борби против аутократије и цензуре. Дакле, појава јасно опозиционих медија.
Чека нас отворен простор за ново. Чека нас борба против аутократије.
Срећно.
You might also like
