Ове године нисам много писао нити причао. То је зато што нисам имао много за рећи, али ништа нисам прећутао. Ове године сам више живео, и срећу остављао себи. Имао сам велике датуме и прелепа путовања. Брзо се живело. Схватио сам да нисам имао много времена за конзумирање среће и успеха. Талас за таласом, и мораш да играш. Нема заробљеног времена.
Ово доле је годишњи преглед мог блога. Као што ћете видети, не устручавам се да пишем све што мислим, макар то било против мејнстрима. Не треба ћутати.
Никоме не треба ћутати. Ни брату, куму, жени, пријатељима, колегама, шефу, људима. Никоме.
То је моја порука за 2014. Пробајте да не прећутите. Видећете какав је осећај на крају 2014.
Јер имамо само једну прилику у вечности да не ћутимо.
The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2013 annual report for this blog.
Here’s an excerpt:
The concert hall at the Sydney Opera House holds 2,700 people. This blog was viewed about 35,000 times in 2013. If it were a concert at Sydney Opera House, it would take about 13 sold-out performances for that many people to see it.
