Останеш тако сам. Мрак је и ти си сам. Више је до самоће него до мрака.
Она се не слаже са тобом. Он те не разуме. Она те осуђује. Они те жале. Он ти држи лекције. Њу си разочарао.
Мисле да грешиш. Притисак. Немаш никог. Кренуо си на Персијанце и схватио да јуришаш сам. Нема твојих Спартанаца поред тебе, раме уз раме испод штита.
Којим путем би требало ићи? Трудити се да никад не останеш тако сам? Немогуће. Једино ако си прашина. Немој да будеш прашина.
Не седети. Не ћутати. Не трпети. Не прихватати. Не губити. Не узмицати. Не бежати.
Незгодно је, знам. Поготово јер останеш сам
