Слушати уз читање.
Олако си прешао преко Have you ever really loved a Woman. Моја генерација је имала среће да Брајан у наше време постави права питања.
Увек је важније и теже било поставити право питање него наћи прави одговор.
На крају се све своди на неколико простих мисли, једноставних питања и генијално повезаних речи емоција и истина. Рационалног и ирационалног.
А говорио нам је сажето, у пар стихова, и завршавао са питањем – Да ли некад заиста…ваистину волео Жену?
Разумети Жену. Чути сваку мисао. Видети снове. Знати шта јој лежи дубоко у суштини бића.
Дати јој крила када жели да полети. Видиш како нам лако објашњава? Дати јој слободу. Ослободити је. Пустити је да лети. О томе се ради. Да ли си некад ваистину волео Жену? Да ли си је ослободио? Да ли знаш како да реагујеш када жели да полети? Да ли се уплашиш да ли ће одлетети, или јој даш крила? Једноставно је.
И шта онда? Враћа нас суштинама. Када лежиш у њеним рукама, беспомоћан. Он каже „беспомоћан“ а мисли „свемоћан“. Или то ти мислиш. Ако си икада осетио. Ако си икада ваистину волео Жену? А јеси ли? Послушај Брајана. Чувао нам је стихове, вековима. Баш за нас, на преласку векова.
Захвалити му се.
Јер рекао је како то изгледа. Савршени додири. Знаш ли како се додирује Жена? Једнина, уникат, на то мислим, не на серију.
Када је дишеш. Када јој осетиш укус. Када је осетиш у крви.
Капираш шта хоће да каже? Када је Жена у теби. Па да ли си икада ваистину волео Жену? У крви, у устима, у плућима. Знаш ли тај осећај? Када је загрлиш рукама а имаш осећај да су ти се груди отвориле и обухватиле је целу. Да ли си осетио? Када престанеш да удишеш ваздух и почнеш да удишеш дим њеног бића. Укус. Када непогрешиво разликујеш укус њеног тела од укуса пролазности.
Олако си пропустио када ти објашњава како да препознаш клик. Онај клик између свих осталих страсти и емоција, и када ваистину заволиш Жену. Када у њеним очима видиш своју нерођену децу. Када трансцедентујеш своје и њено биће у нешто треће. Чудо рађања, пре него што се родило. Чудо природе, пре него је зачето. Чудо стварања, пре него схватиш докле си дошао. Гледаш је у очи и видиш будућност. Видиш материјализовану љубав. Знаш да ваистину волиш Жену.
Беспомоћно и свемоћно, лежиш јој у рукама, и гледаш своју будућност у њеним очима.
Запитај се добро, да ли си икада ваистину волео Жену?
