Последњи поздрав Титану

Јуче је била сахрана. Каква бол у души и срцу. Укочени осећаји. Грч на разуму. Не бих много писао о томе, осим утиска о достојанствености испраћаја. Нисам знао да сахрана може проћи са толико узвишености. Сахране су, обично, понизност. Ова је била узвишена, још један снажни ритерн судбини и правди. Не, природо, ниси победила, не дамо Филипово име и задужбину.

Ова комеморација на којој седим је, такође, узвишена. Људи говоре о Филипу на различите предивне начине. Симфонија туге,  рапсодија сећања. Музика о Филипу. Зато кажем да је овај испраћај достојанствен. Рекао бих и величанствен да се ово десило 2056. или 2066. године.

Мици пита да ли још неко жели нешто да каже.

Ја желим, пишем сада а тада прећутим.

Ја желим!

Ужасан сам говорник, покварио бих симфонију. Али желим да кажем нешто још, мало другачије. Нешто што други нису рекли.

Ћутим. Прећутим. Минут ћутања, крај.

Грч на уснама. Написаћу.

И ево, пишем вам.

Добро вече. Желео бих да вам кажем нешто о Филипу што бих волео да размислите. Не вреди да причам о његовим блиставим академским успесима, јер нисам део те приче.

Не могу да вам пишем ни о дружењу и кафанама, јер нисмо излазили заједно.

Ја у ствари не бих да вам причам о Филипу. Какве су само речи данас и јуче речене, није ни потребно. Ја бих да вам причам о Љубави.

Причајмо о тој ванвременској и ванпросторној љубави између Филипа и Катарине. Верујете ли у Љубав? Ја верујем. И када сам спознао љубав Филипа и Катарине био сам затечен.

Постоји три нивоа истинске вере у Љубав.

Први ниво – када верујеш да је неко негде створен за тебе, и да ћеш га једном наћи.

Други ниво – када ту особу пронађеш, и спознаш Љубав.

Трећи ниво – када упознаш још некога ко исто толико верује и ко је спознао Љубав. Тек тада, када дођеш до трећег нивоа, аргументовано можеш да поручиш свету да права љубав постоји.

Са Филипом и Катарином сам спознао трећи ниво вере у љубав, и зато сам био затечен. Њих двоје су савршени космос. Михаило је проширио тај космос. Каква љубав! Причајте о томе. То је био његов највећи допринос овом свету. Показао вам је Љубав! Показали су вам, да се исправим.

Често сам са њим причао о томе. И често смо са њима причали о томе. Каква предивна тема за разговор. Да ли сте икада седели са пријатељем и причали о тренуцима љубави, усхићења, осећаја? Да ли сте икада седели у паровима и једни другима речима описивали Љубав? Ако јесте, онда ме разумете. Ако нисте, желим да вам изразим саучешће што никада више са Филипом нећете причати о Љубави.

Љубав поништава математику. 1+1= 1. 1+1+1= 1. Схватате? Они су једно. Филип, Катарина и Михаило. Један космос, једна Љубав, један успех, једна победа. Све изговорене речи о Филиповом доприносу људима и свету читајте и између редова. Јер између редова пише о једној љубави која помера светове.

Љубав поништава математику. 1+1+1-1 = 1. Сурово изгледа овај минус, знам. Преписао сам га из дефиниције Неправде. Видите, за разлику од правде, неправда постоји. Какав парадокс људског надања.

Но, 1+1+1-1= 1. Схватате? Они су заувек једно. Катарина и Михаило јесу Филип. Тај космос је ту, са нама. Наставља да помера светове.

Ово нису речи утехе. Имам потребу и да кажем, и да напишем, и да нацртам ако треба. Ово је о Љубави. Клањам се њиховој љубави. Са тог узвишења свако од вас може да полети.

Почивај у миру, Филипе. Хвала ти за Љубав.