Светско првенство.
World Cup. Le Coupe du Monde. Coppa del Mondo. Copa do Mundo. Copa Mondial.
Мондијал или Мундијал. Узели смо од шпанског, јер и фудбал тако звучи. Све време причам о фудбалу, а вероватно мислите да је сувишно што то помињем уопште. Сваки мозак који стоји иза сваког пара очију које су прочитале наслов овог текста, или прву линију истог, је замислио исти појам. Баш о томе желим да пишем.
„Светско првенство“ или било који од наведених превода, може да има различита значења када се дода придев који одређује врсту спорта или неког другог такмичења. И поред тога, та фраза сама по себи означава само једно, и то је оно што сви замислимо кад је чујемо. Цео свет то замисли када је чује. Зашто је то тако?
Годинама већ фасцинирано посматрам и размишљам о том феномену. Како фудбал стоји изнад свега, суверено влада стварношћу, незадрживо руши друштвене конвенције и односе, вековне традиције и структуре. Дубока друштвена сила, продире у карактере појединаца, у њихове представе о животу, схватање концепата правде, слободе, победе и пораза. Невероватно лако прескаче све линије које су природа и друштво, у удруженом подухвату, урезале међу људе.
Размишљајући о томе, покушао сам да објасним себи зашто је важно посветити време и енергију разматрајући и истражујући овај феномен. Као када спремаш научни рад, па у уводу објасниш зашто се бавиш темом коју си изабрао. Рекао бих следеће:
Зато што је фудбал оно што раздваја наше доба од свих прошлих доба човечанства.
Зато што је фудбал први светски хегемон у историји наше планете.
Зато што је фудбал први утемељивач светског поретка.
Зато што је фудбал прва универзална религија целог човечанства.
Отуда и Светско првенство постаје најважнији догађај наше доба. Веће од олимпијских игара, свих других првенстава осталих спортова, свих културних догађаја, свих политичких догађаја, свих ратова, сваког мира. Сви наведени догађаји ограничено улазе у животе појединаца широм света, али ниједан као светско првенство не постаје живот тих месец дана. За свет у целини, не постоји ниједан догађај који може да се мери са ширином и дубином којима Светско првенство улази у свакодневнице, подједнако сељака у Мексику, хипстера у Немачкој, банкара у Кини, доктора у Нигерији, рибара у Норвешкој, моје екипе са Церака (и Жаркова). Баристе у Италији. Ах, та Италија не учествује ове године, први пут у пола века, и то је национална катастрофа. Волео бих да застанете и разумете ово. Можда вам делује као нормална информација, Италија као фудбалска велесила, велика традиција, велика љубав и посвећеност…али размислите још мало. Причамо о националним катастрофама. Знате, као цунами, разорни земљотрес или грађански рат. Друштвене и политичке последице фудбала су већ дуго у дискурсу. Повезују се велики порази са политичким променама или растом бунта и незадовољства, као што се и велике победе повезују са релаксацијом друштвених односа или књиже као политички поени. И то је, у великој мери, све тачно. Уосталом, познати су случајеви великих фудбалера који праве политичке каријере у својим земљама, а да не причам о политичким импликацијама различитих утакмица између држава које имају проблеме, или историју проблема. Можемо и за ово првенство (Русија 2018) аргументовати о снази политичких импликација. Како је велики број западних држава изузетно незадовољно централном улогом Русије у овом најважнијем догађају на свету, у време када су односи између две стране на најнижој тачки у последњих пола века, и када се воде озбиљне медијске и дипломатске борбе. Не без разлога, наравно. Свесни су каква је моћ фудбала, и Светског првенства. Ипак, погледајте и какав су славни бродолом доживели кад су покушали да дирају у то исто Светско првенство. Светско првенство је Вијетнам западне политике према Русији у времену након анексије Крима.
Међутим, поред тих временски ограничених утицаја на друштво, фудбал има и дубоке, дугорочне утицаје. Никада, до фудбала, човек није измислио нешто што са таквом лакоћом и брзином вуче људе са дна социјалне лествице до самог врха. Никада човек није измислио алат, уметност, религију, идеју, занат или институцију која тако доминантно, и стварно, брише све класне разлике између људи. На првом, и најважнијем нивоу, омогућава фасцинантну и до сада невиђену друштвену покретљивост са дна до врха. Друго, брише класне разлике међу фудбалерима. И на трећем нивоу, брише је међу навијачима, ставља их на исту раван страсти. Нешто што религије хиљадама година покушавају да ураде, са мање или више успеха, фудбал је урадио без намере.
Могао бих о фудбалу још много, што ћу и урадити када будем имао времена. Елем, замислите све те карактеристике фудбала згуснуте у један месец Светског првенства. Замислите све те утицаје на појединце, друштва, судбине, испреплетане на једном догађају који цео свет прати са огромном пажњом. То чини Светско првенство најважнијим догађајем нашег доба.