Други део политичких сматрања базирам на неколико полуинформација које круже о сценаријима за предстојеће изборе, и пишем о (не)реалности таквих сценарија. Наводим и имена која се помињу.
Добио сам неке нове информације о предстојећим изборима у Србији, али и нове идеје. Блиц је данас објавио да ће избори бити обједињени 6. маја, па ме то натерало да напишем неколико коментара на то.
Дакле, не бавим се, још увек, питањем да ли ће или неће расписати Председничке изборе у мају. Преносим нове информације које сам добио између писања два текста о Председничким изборима. У првом тексту нисам писао о томе када ће се расписати избори, већ сам имао презумцију да ће бити у мају. Сада, разлажем причу о томе. У случају да се распишу и председнички избори овог пролећа, добио сам информацију да би могли да се распишу за 22. април, како би се други круг избора одржао 06. маја, када ће бити одржани и Парламентарни и већина локалних. То ми делује веома логично.
Сад, у међувремену сам чуо још једну верзију „договора“ ДС-а и СНС-а. Да напредњаци кандидују Оливера Антића, професора Правног Факултета у Београду, за Председника државе. Да Борис Тадић победи, СНС и ДС добију исти број министара, а премијер буде експерт, Бранко Милановић . Тома би у тој рачуници био Председник Парламента. Ова верзија ми се не чини вероватном.
На крају, износим једну рачуницу коју сам извукао размишљајући о оставци БоТе, јер и даље не могу да прихватим да ће дати оставку и једноставно се опет кандидовати. Шта ако поднесе оставку са изговором да жели да се „кандидује“ (условно) за Премијера, и води земљу у пуном капацитету? Тада би Томин пут ка месту Председника био отворен. И могло би се тумачити као још један договор ДС-а и СНС-а.